Pre tri godine započeo sam stabilnu i ozbiljnu vezu sa devojkom sa kojom sam planirao brak ove godine. Međutim, ta veza je završena, i to iz razloga koji mi je pokazao mnogo više o njoj nego što sam mogao zamisliti. Naime, od trenutka kada je počela da živi kod mene, mojoj dugogodišnjoj kuji, psu starom 10 godina, nije mogla da pruži ni trunku prihvatanja.

 

Počela je da insistira, svakodnevno pritiskajući, da psa izbacimo iz kuće. Iako je od početka veze znala za mog psa i koliko mi znači, njen stav se promenio čim je prešla prag mog doma.

 

Ta kujica, koja mi je bila verni pratilac godinama, nije samo pas. Ona je deo moje porodice, moje prošlosti, mog života. Sa godinama postala je oličenje smirenosti – većinu dana provodi spavajući, poslušna je, lepo vaspitana i ima nevrovatan instinkt prema deci. Kada su sestrini klinci kod mene, postaje prava dadilja – pazi ih, sprečava padove sa stepenica, i uvek je tu kao tiha zaštitnica.

 

Nikada, ni pod kojim uslovima, nisam mogao da zamislim da je izbacim iz kuće ili dam nekome drugome, pogotovo sada kada je već u godinama.

 

Ali nije pas bio pravi problem. Problem je bila samoživost i potpuni nedostatak empatije osobe za koju sam mislio da je žena mog života. Nije želela da razume moje emocije, moju povezanost sa bićem koje me je godinama volelo bezuslovno. Ta situacija mi je otvorila oči.

 

Ako nije sposobna da prihvati ono što mi je važno sada, kako bih mogao da joj verujem sutra? Kako bih mogao da je zamislim kao majku naše dece, kada već sada pokazuje manjak razumevanja i saosećanja?

 

Kada sam doneo odluku da raskinemo, suočio sam se sa osudom većine prijatelja. Čini se da je većinu njih kontaktirala kako bi me predstavila kao hladnog i samoživog čoveka, nekoga ko ju je “pozvao u svoj dom i nakon dva meseca odbacio bez razloga”. Istina je daleko od toga, ali više ne osećam potrebu da se pravdam.

 

Prestao sam da se javljam prijateljima jer mi nije potrebno da objašnjavam ono što mi je već savršeno jasno: život je prekratak da ga delimo sa nekim ko ne može da prihvati ono što volimo i cenimo. Ako je pas bio problem, nije pas bio problem. Problem je bio u njenom srcu. Da li sam ispravno postupio?